Najčešća pitanja

Za postavljanje dijagnoza atopijskih bolesti, neophodno je obaviti što precizniji razgovor sa pacijentom o vrsti tegoba, vremenu javljanja i dužini trajanja tegoba, kao i činiocima koji ih pogoršavaju, kao i o eventualnom postojanju sličnih tegoba u porodici.

Najčešće se prvo radi prick test, odnosno alergološka kožna proba. To je efikasan i bezbedan metod kojim se otkrivaju supstance (alergeni) koji mogu biti uzrok alergijskih reakcija. Ovaj test je pouzdan i relativno komforan: kap tečnosti koja sadrži rastvoren alergen, za koji se sumnja da je uzročnik alergijske reakcije, nanosi se na kožu podlaktice. Zatim se površinski sloj kože malo zagebe lancetom i posmatra se reakcija. Nakon desetak minuta, ukoliko je detektovan alergen, javiće se crvenilo, otok ili svrab.

Drugi test podrazumeva utvrđivanje prisustva ukupnih I specifičnih IgE antitela u krvi. Dakle, potrebno je izvaditi krv.

Treći način dijagnostikovanja alergija je provokacijski test, koji se radi u bolničkim uslovima, s obzirom na to da reakcija može biti jačeg intenziteta. Provokacioni testovi najčešće se rade kod sumnje na alergiju na lekove, ali u određenim slučajevima primenjuju se i kad se sumnja na alergiju na hranu.

Alergološka testiranja se mogu obaviti već od drugog meseca po rođenju bebe ukoliko lekar proceni da je neophodno.

Raniji stav da alergološke testove ne treba raditi pre treće godine života je promenjen.

Alergija na hranu je zapravo imunološka reakcija organizma na proteine određene namirnice.

Najčešći simptomi alergije na hranu su:

• Kožni osip
• Koprivnjača
• Osip u ustima
• Oticanje kapaka i usana
• Bolovi u stomaku
• Povraćanje
• Proliv
• Suvi nadražajni kašalj ili otežano disanje neposredno nakon uzimanja određene namirnice
• Astma napad
• Anafilaktički šok

Osim akutnih, simptomi takođe mogu biti hronični: alergija na hranu je uzrok u 30-50% slučajeva dermatitisa, kao i u pet odsto slučajeva hronične koprivnjače.

Danas postoje različiti testovi dokazivanja alergija na hranu. Počinje se sa dobro uzetom anamnezom od pacijenta, kožnih prick testova, određivanjem  IgE antitela iz krvi na ukupne i specifične alergene i provokacijskim testom.

Iako može postojati senzitivnost na bilo koju namirnicu, u najčešćih 8 nutritivnih alergena spadaju: jaja, kravlje mleko, pšenica, soja, riba, morski plodovi, kikiriki i orašasto voće.

Kada organizam prvi put dođe u kontakt sa alergenom, stvaraju se specifična antitela, imunoglobulini klase E (IgE).

Antitela su jedinjenja proteinske prirode, i karakteristična su za svaki alergen. Molekuli IgE vezuju se za mastocite, ćelije kojih ima u mnogim tkivima našeg tela, i za bazofilne granulocite (vrsta leukocita).

Kada ponovo dođemo u kontakt sa alergenom, on se zakači za imunoglobuline klase E koji su pričvršćeni za ove ćelije, i to je signal mastocitima i bazofilnim granulocitima da počnu da stvaraju i oslobađaju jedinjenja koja izazivaju zapaljenske procese, kao što su histamin i prostaglandini, na primer. Ova jedinjenja deluju na različita tkiva i organe i izazivaju ono što smatramo simptomima alergijske reakcije.

Deca mogu da prevaziđu alergije, ali je isto tako moguće da ih mogu steći u kasnijem periodu života. Pretpostavlja se da “prerastanje” alergija zavisi od intenziteta alergija, odnosno od visine klase alergija, kao i od tipa alergena.

Atopijski dermatitis je kožna manifestacija atopijskih bolesti i uvod u potencijalni razvoj alergijskih bolesti. Dakle, atopijski dermatitis odnosno atopijski ekcem ne mora značiti prisustvo alergija, već da možda postoji sklonost ka njima.

Atopijski dermatitis je hronična, ponavljajuća i upalna kožna bolest praćena svrabom i obično – najranija manifestacija alergijskih bolesti. Za ovo kožno oboljenje karakteristična je pojava crvenila kože i svraba, na različitim delovima tela zavisno od uzrasta.

Na pojavu i razvoj atopijskog dermatitisa utiču brojni faktori. Danas se smatra da je poremećaj zaštitne uloge kože jedan od najznačajnijih faktora uz genetsku predispoziciju i poremećaj imunog sistema.

U 90% slučajeva atopisjki dermatitis se javlja do pete godine života, dok se čak u 60% slučajeva dijagnostikuje u prvoj godini života.

Čak 30% dečije populacije ima atopijski dermatitis.

Postoji čak 23 kriterijuma za dijagnostikovanje atopijskog dermatitisa, a dermatovenerolozi najčešće uzimaju 3 kriterijuma kako bi potvrdili prisustvo ovog kožnog oboljenja. Porodična anamneza, kožne promene na određenim (tipičnim) mestima (suva koža, crvenilo, ljuštenje, pojava skvama i lezija, krasti, vlažnih mehurića…) i svrab su najčešći kriterijumi za dijagnostikovanje atopijskog ekcema.

Zavisno od uzrasta osobe sa atopijskim dermatitisom primećuju se različiti simptomi na koži.

• Ekcem kod beba: promene na koži u vidu crvenila i lezija javljaju se najčešće na licu, obrazima, gornjim delovima šaka i stopala ili na kosmatom delu glave.
• Ekcem kod dece: simptomi se najčešće javljaju na šakama i stopalima, zahvatajući pregibe laktova, zglobova, kolena, članaka, vrat i očne kapke.
• Ekcem kod odraslih: ekcem se uglavnom pojavljuje na vratu, šakama, udovima i licu. Kod odrsalih osoba često se javlja zadebljanje kože, tamnije boje.

Kod svih uzrasta prisutan je svrab, koji se karakteriše kao najintenzivniji u dermatologiji.

Atopijski dermatitis je veoma složena bolest koja se razvija usled kombinacija genetskih faktora, poremećaja imuniteta, naseljavanja patogenih mikroorganizama na koži, kao i psihosomatskih faktora. Najnovija istraživanja pokazuju da je reč o autoimunoj bolesti.

Ne, atopijski dermatitis nije zarazno oboljenje. Pacijenti s atopijskim dermatitisom često su žrtve stigmatizacije, diskriminacije, depresije i izolacije zbog nedovoljnog razvoja svesti okruženja.

Odnos između alegije na hranu i razvoja atopijskog dermatitisa je kompleksan, ali smatra se da mu se daje preteran značaj. Naime, istraživanja su pokazala da je pravi atopijski dermatitis izazvan hranom jako redak, pa se sve manje preporučuje izbegavanje određenih namirnica u cilju prevencije. Ovakva pretpostavka se isključuje samo ukoliko se precizno potvrdi  alergijska reakcija na određenu namirnicu.

Atopijski dermatitis je hronična bolest i kao takva predstavlja stalan psihološki teret za pacijenta. Ovo kožno oboljenje zahteva stalnu brigu i ozbiljno utiče na kvalitet života pacijenata, te se savetuje psihološka podrška stručnih lica, kao i podrška Udruženja pacijenata.

Komplikacije atopijskog dermatitisa se veoma često javljaju usled neadekvatnog lečenja. Najčešće komplikacije ovog kožnog oboljenja su sekundarne infekcije izazvane bakterijama, virusima i gljivicama.

Simptomi alergijskog rinitisa su veoma slični prehladi. Najčešći simptomi alergijskog rinitisa su: zapušen nos, vodeni sekret iz nosa, slivanje niz ždrelo, učestalo kijanje, crvenilo očiju, peckanje i suzenje očiju, nadražajni kašalj i grebanje u grlu.

Sekundarni simptomi alergijskog rinitisa koji znatno utiču na kvalitet života pacijenata javljaju se u vidu smanjene koncentracije, razdražljivosti, čestih glavobolja, lošeg sna i umora.

Testiranje na alergene je poželjno uraditi ukoliko simptomi traju više od par nedelja – ili duže od nekoliko nedelja. Alergija se dijagnostikuje fizičkim i laboratorijskim pregledom, odnosno analizom ukupnih i specifičnih antitela iz krvi (IgE), alergološkim testiranjem na koži i nazalnim provokacionim testovima. Provokacioni testovi inhalatornim alergenima se ne sprovode u pedijatrijskoj populaciji kao deo rutinskog protokola.

Bolest se dijagnostikuje kao hronična ako traje duže od četiri nedelje i kada je intenzitet reakcija umerenog do jakog intenziteta. Rizik se povećava ukoliko su prisutne druge atopijske bolesti i ukoliko postoji genetska predispozicija. Izloženost alegenima takođe povećava rizik.

Astma je upala disajnih puteva koja dovodi do privremenih ili trajnih simptoma. U najvećem broju slučajeva astma je hronična upala disajnih puteva: otoka sluznice i zadebljanja mišićnog sloja što dovodi do suženja disajnih puteva. Najčešći simptomi astme: zamaranje, kratak dah, otežano disanje, gušenje.

Manifestacije respiratornih alergija je neophodno lečiti, s obzirom na to da je poznato da se one u značajno manjem procentu spontano ublažavaju ili “prerastaju” u odnosu na alergije na hranu. Pokazano je da rano prepoznavanje respiratornih alergija I adekvatno lečenje dovodi do značajnog poboljšanja kvaliteta života I smanjenja rizika od hroničnih posledica alergijske upale. Osim terapije koja smanjuje tegobe pacijenta, danas se sprovodi I imunoterapija, ukoliko lekar proceni da je to potrebno. Imunoterapija je veoma efikasna kod postojanja respiratornih alergija. Kada su u pitanju nutritivne alergije, ova terapijska opcija se veoma intenzivno istražuje I razvija.